Од 139 земаља које су се у четвртак договориле о новом глобалном минималном порезу на међународну пореску реформу, њих 9 недостаје. Међу њима су три чланице Европске уније (Ирска, Мађарска, Естонија), две су афричке државе (Кенија, Нигерија), а две су познате као фискална уточишта (Барбадос-Саинт-Винцент и Гренадини). Поред тога, Перу, који се уздржао од потписивања због недостатка владе, и Шри Ланка.
Али оно што привлачи пажњу наших стручњака је одсуство Ирске чија је пореска стопа - приказана 12,5%, али у стварности ближа 2 до 3% - стекла богатство привукавши на свом тлу милијарде долара профита од америчких корпорација. Ирска влада већ се дуго противи таквој реформи. Према његовим прорачунима, стварање минималне стопе пореза на добит резултирало би губитком пореског прихода од 2 до 2,4 милијарде евра у ирском буџету, или петину укупног прихода од пореза на добит.
У међувремену су Естонија и Мађарска последње источноевропске земље које су се одупрле. У пост-совјетској ери, ове земље су се генерално ангажовале на стратегији чији је циљ, кроз повољно опорезивање, да привуче инвестиције од компанија којима је потребна радна снага са ниском додатом вредношћу. Мађарска тако има номиналну пореску стопу од 9,5%. Естонија, са своје стране, ослобађа свих пореза добит која се не дистрибуира, иначе се примењује стопа од 20%. „Ове земље нерадо крше свој развојни модел“, указује извор упознат са тим питањем. Естонија је у преговорима стога тражила могућност неопорезивања задржане добити у периоду од 4 године. Они су се противили укидању неприхватљивости.
Барбадос-Саинт-Винцент и Гренадини су последње две земље са врло ниским порезом које су се клониле. Ризикују да се нађу изоловани јер не само да су потписане све главне економије, већ и многа угледна пореска оаза попут Бермуда, Кајманских острва и Британских Девичанских острва. Нигерија и Кенија су у међувремену чланице Г24 која заступа интересе земаља у развоју.
Они критикују чињеницу да се први стуб реформе о расподели права на опорезивање вишка добити мултинационалних компанија односи на само стотину компанија. Желе да повећају број. Споразум то предвиђа, али са далеким хоризонтом. За 1 година клаузула о прегледу могла би да омогући спуштање прага за глобални промет дотичних компанија на 7 милијарди долара, у односу на 10 милијарди данас.
